KUTLAČA - Soja je nekad bila poznata samo u azijskim zemljama. Zahvaljujući relativno jeftinoj proizvodnji proširila se po celom svetu,  tako da su i njene prerađevine našle široku primenu u ishrani. Danas se na tržištu nalazi veliki broj prehrambenih proizvoda koji sadrže neke od sojinih sastojaka. Soja sadrži relativno veliku količinu belančevina i niz fitonutrijenata. Najčešće je konzumiraju vegetarijanci, ali broj onih koji je koriste u svojoj redovnoj ishrani svakim danom raste. Soja ima i svoju tamniju stranu - poznati su 'nezdravi' sastojci semena soje: hemaglutini, izoflavoni, a još se ne zna uticaj i dejstvo na zdravlje čoveka genetski modifiovanih vrsta, kao i  herbicida i pesticida koji se koriste u proizvodnji soje.

Najkontroverzniji sastojci semena soje su izoflavoni: genistein i daidzein. Uticaj genisteina je važan za funkciju tiroidnih hormona, pa može doći do hipotireoze. Kako je funkcija tiroidne žlezde vrlo važna za razvoj mozga dece, a posebno u prvih 12 nedelja trudnoće, preterano konzumiranje soje i njenih proizvoda u toku trudnoće može izazvati štete u razvoju mozga deteta i poremećaj reproduktivnih organa.

Gotovo 99% danas proizvedene soje je genetski modifikovano, još nije u potpnosti poznato njeno dejstvo na zdravlje čoveka, a neka istraživanja ukuazuju da je vrlo opasna. Tako je soja postala drugi najčešći alergen u SAD, i jedna od najzagađenijih vrsta hrane herbicidima i pesticidima.

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji se redovno hrane sojom i njenim proizvodima imaju nešto manju učestalost pojave raka dojke i prostate, ali i veću učestalost pojave raka tiroidne žlijezde i probavnih organa (rak želuca, jednjaka, gušterače i jetre).

Mora se ipak reći da je soja kao biljka s visokim sadržajem belančevina mnogo obećavala za ljudsku ishranu - ali je sa sobom donela i mnogo štetnih posledica. Istraživanja se svakodnevno vrše, a najnovija otkrivaju da je treba izbaciti iz ishrane  trudnica i dece.