Potrebno: 300gr sočiva, litar supe od kocke povrća, glavica crnog luka, 2 šargarepe, celer, 4 krompira, struk praziluka, so, biber, muskatni oraščić, kašika senfa, malo šećera, 4 para viršli, veza seckanog peršuna
Sočivo operite i prelijte vodom. Ostavite tako preko noći. Zagrejte supu, sočivo ocedite i dodajte supi, i kuvajte pola sata na srednjoj vatri. Glavicu crnog luka iseckajte na kockice, šargarepu na kolutiće. Operite celer, očistite ga i isecite na kockice. Praziluk očistite i isecite na kolutiće. Povrće dodajte sočivu pa kuvajte još 20 minuta. Začinite solju, biberom, muskatnim oraščićem, senfom i šećerom. Viršle iseckajte, dodajte varivu i sve kuvajte još 5 minuta. Pospite peršunom. 
Potrebno: 70gr pirinča, 50gr presovane šunke u komadu, 30gr sira (ajdamer), 50gr kukuruza, 1 manji kiseli krastavac, 1 kašičica maslinovog ulja
Potrebno: 2 krompira, isečena na kocke, 2 paškanata isečena na četvrtine, 3 čena belog luka, polovina pakovanja krem sira, polovina manje glavice crnog luka 
Par saveta za pravilnu ishranu dece koje smo pripremili za Vas i Vaše mališane.
Imate problema sa viškom 
Meso isecite na tanke komade. Očistite luk i paprike, pa ih isecite na nepravilne komadiće ili tračice. Zagrejte ulje u voku, dodajte meso i energičnim pokretima vrtite vok sa svih strana dok meso ne dobije lepu boju. Dodajte...
KUTLAČA - Isečen na velike, male, tanke i debele kriške, vazdušast, mekan, crn, beo ili ražani, hleb je i danas, kao i hiljadama godina unazad, neizostavni deo svakodnevne ishrane. Retko ko može zamisliti ukusan ručak bez bar jednog parčeta. Mada se služi se kao dodatak obroku, mnogi vole i da ga grickaju usput. Naravno, najukusniji je kad je svež i vruć, a kad stoji određeno vreme otvrdne, pa se vešte domaćice na razne načine dovijaju da im hleb ostane ukusan i mekan i sutradan.
KUTLAČA - Savremeno kulinarstvo ne može se ni zamisliti bez upotrebe različitih začina. Međutim, pronalazak upotrebe začinskog bilja u jelima nije novijeg datuma- dokazano je da su ih ljudi koristili još u mlađem kamenom dobu. Na primer, u ostacima praistorijskih sojenica nađen je kim! Crni i beli luk, borovnicu i kim koristili su još stari Egipćani 2000. do 3000. godine pre Hrista, pisani dokazi postoje da su ih vekovima upotrebljavali i u drevnoj Kini, staroj Grčkoj, Rimu, Persiji...Najpoznatiji su bili anis, šafran, đumbir, biber, cimet... A u 8. i 9. veku n. e. začini su stigli i u Evropu, doneli su ih monasi Benediktinskog reda. Sa svojih putovanja Marko Polo je doneo muskatni oraščić i karanfilić, zatim biber, đumbir i cimet, a Kolumbov brodski lekar doneo je iz Amerike ljute čili papričice. Ernan Kortes je u 4. veku doneo iz Amerike zrna kakaoa, a iz Meksika štapiće vanile. Vremenom, začini čija se cena merila zlatom, postajali su sve jeftiniji. Danas su se proizvodnja začinskih biljaka i trgovina začinima raširile širom sveta, pa su i cene postale pristupačne većini stanovništva.
