Ova statistička kriva se često opisuje prihvatljivijim kategorijama, radi lakšeg razumevanja, na primer: (teška) podhranjenost, idealna težina, preterana težina, blaga gojaznost, teška gojaznost... Tačne vrednosti i kategorizacija variraju, ali uobičajeno se procenjuje da BMI indeks manji od 18,5 označava mršavost i može ukazivati na neuhranjenost, poremećaj ishrane, ili druge zdravstvene probleme – dok BMI veći od 25 indicira preteranu težinu, a iznad 30 gojaznost. Ovaj raspon kategorija odgovara odraslim osobama iznad 20-21 godine života.

Za mladje od 20 godina života primenuje se drukčija kategorizacija, obzirom da deca imaju drugačije proporcije i drugačije odnose visine i težine nego odrasle osobe. S obzirom de je BMI indeks statistička procena debljine, neka osoba može imati BMI preko 30, ali ne mora biti gojazna. Kod bodybuildera, na primer, BMI index može biti preko 30 zbog velikog procenta mišićne mase. Zdravstveni saveti za takve osobe ne mogu se bazirati na BMI index proceni.

Slično, stariji pacijenti s manjom mišićnom i koštanom masom mogu biti klinički gojazni i s manjim BMI indeks rezultatom. Oba primera ilustruju da se BMI ne može koristiti kao kliničko dijagnostičko oružje, već samo kao procena stanja za statističke potrebe.