|
 Ova dijeta štiti vašu jetru, te se preporučuje svima koji imaju problema s jetrom (ciroza, hronični hepatitis, i druge bolesti). Hepatoprotektivna dijeta podrazumeva ishranu bogatu:
-
belančevinama (1 g / kg telesne težine ili oko 75 do 100 g dnevno),
-
kalorijama (2000 do 2500 kcal na dan),
-
ugljenim hidratima (300 do 400 na dan), i
-
vitaminima A (ne u obliku karotena), B-grupe, C, D i K.
Hranu je potrebno rasporediti na veći broj malih obroka. Termički obrađena hrana može biti kuvana, pečena u malo biljne masnoće, ili pirjana na laganoj vatri u malo ulja ili vode.
Izbegavajte pečenje u mnogo masnoće, ili prženje u dubokom ulju. Izbegavajte industrijske i gazirane napitke, čak i guste sokove. Pijte vodu (nemojte koristiti gaziranu mineralnu vodu), lagane biljne čajeve, sveže pripremljene sokove od voća i povrća. Strogo je zabranjena konzumacija bilo kakvih alkoholnih pića.
Dozvoljena hrana
Hleb i zamene
-
cele žitarice (riža, pšenica, raž, zob, ječam, proso, heljda) i njihovi proizvodi (zobene i druge pahuljice, brašna od celog zrna, testenina, hleb),
-
mahunarke (soja, slanutak, sočivo, grašak, pasulj),
-
klice pšenice (sirove, pržene, sveže),
-
namirnice rasporedite u više obroka dnevno,
-
izbegavajte oljuštene žitarice i njihove proizvode.
Mleko i zamene
-
preporučuju se: neobrano mleko, mlečni proizvodi (acidofil, kefir, kiselo mleko, jogurt, mladi sir, mocarela),
-
izbegavajte masne i tvrde sireve te masne pavlake,
-
uzimajte najmanje 3 do 4 dcl mleka dnevno raspoređeno u barem dva obroka.
Meso i zamene
-
jedite nemasno meso, najbolje živinsko i ribu,
-
jaja (posebno žumance) nemojte jesti više od 3-4 komada nedeljno,
-
redovno jedite ribu i plodove mora, plavu ribu,
-
izbegavajte konzervisane, dimljene i suve mesne prerađevine, kao i riblje prerađevine,
-
meso pripremajte kuvano, pečeno ili pirjano na laganoj vatri, a ribu kuvanu ili pečenu.
Povrće
Jedite sve vrste, raspoređeno u više obroka.
-
Sledeće vrste povrća su posebno korisne: salate i slično povrće (cikorija, matovilac), karfiol, kelj, kupus, artičoka, grašak, pasulj, beli luk, praziluk, crni luk, keleraba, šargarepa, rotkvice, krompir, paprika, krastavac, patlidžan, paradajz, tikva, blitva, spanać,
-
začini: bosiljak, anis, kurkuma, lovor (za kuvanje mahunarki), majčina dušica, origano, lišće peršuna i celera,
-
ostalo: gljive
Povrće jedite sirovo, kuvano, pirjano ili lagano ukiseljeno. Izbegavajte industrijski konzervisano povrće.
Voće
Jedite najmanje dva komada voća na dan, ili 2 porcije (kafene šoljice),
-
Sledeće vrste voća su posebno korisne: ananas, banana, limun, narandža, mandarina, grejpfrut, šljive, breskve, kajsije, trešnje, jabuke, dunje, kruške, jagode, lešnici, bademi, borovnica, kesten, maslina, šipak, dinja.
Masti
Hladno presovana ulja (maslinovo, suncokretovo, kukuruznih klica, tamno susamovo).
.
 |
