KUVAR - Filipini, koji su decenijama svet snabdevali mornarima, medicinskim sestrama, negovateljicama i kućim pomoćnicama, sada su se bacili na novi biznis - svi bi da postanu glavni kuvari u nekom poznatom restoranu.

"Glavni kuvari su sada nove rok zvezde. Svi žele da postanu glavni kuvar", kaže za Rojters Jan Padilja, Filipinac, glavni kuvar pariskog restorana "Tajevan", kome je Mišelin dao dve zvezdice. 

"Kada sam ja počinjao, ovde gotovo da nije bilo kulinarskih škola i nije bilo glavnih kuvara, ja sam bio samo kuvar. Sada, kada sam se vratio, ima kulinarskih škola na svakom koraku", kaže Padilja, koji se nadavno vratio na Filipine da bi sudio na jednom kulinarskom takmičenju.

Na Filipinima je 2000. godine postojala samo jedna kulinarska škola. Danas ih ima oko 400 uz tendenciju da se njihov broj povećava svake godine. Entuzijazam koji Filipinci ispoljavaju u učenju kulinarskog zanata ne iznenađuje ako se ima u vidu da će nakon završetka škole u inostranstvu moći da zarađuju i do 3.000 evra. To je astronomska cifra za zemlju u kojoj je prosečna mesečna plata između 10.000 i 15.000 pezosa (150 - 220 evra). Oko devet miliona Filipinaca radi u inostranstvu i deo novca šalje rodbini u domovinu, od čega ima korsti i filipinska ekonomija i valuta. U situaciji kada nezaposlenost iznosi sedam odsto, a cene goriva i hrane skaču, sve veći broj Filipinaca traži zaposlenje u inostranstvu. Medicinske sestre su bile dugo popularne kao zanimanje na Filipinima jer su u inostranstvu zarađivale od 1.000 do 3.000 evra, mesečno nadomeštajući nedostatak tog profila u bolnicama u SAD, Evropi i na Bliskom istoku. Međutim, da bi se dobilo medicinsko zvanje, potrebno je završiti četiri godine na tehničkom koledžu, dok se setrtifikat glavnog kuvara može steći za samo mesec dana. Na diplomu se čeka 14 meseci.

KUVAR - Domaća zimnica je zbog rasta cena voća i povrća na pijacama sve manje isplativa, pišu Večernje novosti.

Specijaliteti iz kuhinja jesu jeftiniji od industrijskih, ali su razlike u cenama sada mnogo manje nego početkom prošlog meseca, navodi list. Tegle ajvara, kiselih krastavčića ili domaćeg džema od šljiva trenutno su od 20 do 25 odsto jeftinije od prosečnih cena kupovne zimnice, dok je u septembru za njih trebalo odvojiti upola manje od industrijskih.

Osim što je kvalitetnija, domaća zimnica sa svim uračunatim troškovima nije, kao što se misli, mnogo jeftinija od kupovne industrijske.

Računica pokazuje da je za prosečno četvoročlano domaćinstvo ostavljanje zimnice, koja podrazumeva turšiju, ajvar, ljutenicu, cveklu, mešanu salatu, kisele krastavčiće, pečenu papriku, ali i džem, razna slatka, po sadašnjim cenama potrebno izdvojiti gotovo polovinu prosečne zarade u Srbiji ili - 17.000 dinara.

Tu su uračunati i neophodni dodaci kao što su ulje, šećer, sirćetna kiselina, so, konzervans. Nije ukalkulisan jedino trud domaćice, odnosno kuvara. U poređenju sa prošlom godinom, pripremanje zimnice ove jeseni je za oko 10 do 20 odsto skuplje.

Na zelenim pijacama širom Srbije poskupele su gotovo sve povrtarske kulture. Zbog kiše i hladnih dana ponuda je skromnija, a sve to uticalo je i na rast cena. Prodavci na tezgama se žale da im promet iz nedelje u nedelju opada, mada se najviše traži povrće za zimnicu - paprika, paradajz, kornišon, karfiol, šargarepa...

Izgleda da će svi recepti koji su nekada toliko bili popularni za pripremu zimnice polako otići u zaborav, a domaću zimnicu ćemo vidjati i i mati prilike da je probamo samo na izložbama domaće radinosti.