Vok je posuda za kuvanje i pečenje. Potiče iz Kine i najviše je u upotrebi u istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Podseća na tiganj ali dno originalnog voka je zaobljeno što znači da je predviđen za otvoreni plamen. Postoji (evropska) verzija voka i sa ravnim dnom – verzija za električne šporete.

Prečnik voka je od 30 centimetara do čak dva metra. Ipak, verzije za kućnu upotrebu se kreću do 91 centimetara.

Izrađuje se od čelika ili gvožđa. Pre prvog kuvanja preporučuje se da se „na prazno“ zapeče uljem da bi dobio patinu. Originalni vok se proizvodi kovanjem, ručno, i ti primerci su znatno skuplji. Ipak postoji verzija koja je presvučena teflonom i u kojoj nije moguće dostizati temperature do 350°C, kako je to u pravom voku.

Kuvar, tokom kuvanja, drži vok za dršku sličnu dršci tiganja, ali kod većih primeraka postoji i drška sa druge strane da bi kuvar mogao da trese hranu. Trešenje hrane, neprestano, tokom kuvanja, je bitna karakteristika kuvanja u voku.

U vok se stavlja ili već skoro kuvana hrana - razne vrste mesa sitno sečene da ne može da se prepozna poreklo i makaroni, ili povrće koje se redovno stavlja sirovo i kuva se tako da ostane čvrsto tj. kuvanjem, koje traje par minuta ne sme da se raskuva i da postane mekano.

Prednosti voka su u tome što se troši malo ulja, hrana se brzo kuva i zadržavaju se vitamini.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije