 O mastima je mnogo toga lošeg pisano i kod mnogo ljudi samo spominjanje te reči može izazvati loše raspoloženje. Masti možete pokušati izgubiti, sakriti i izbegavati, ali vaše telo ih ipak treba. Znate li da masti pomažu kod izolacije naših nervnih ćelija, da nas greju, uravnotežuju naše hormone, održavaju kožu i arterije eliastičnim, podmazuju zglobove i sastavni su deo svake ćelije? Ključno pitanje je znati koju vrstu masti vaše telo treba, koliko ih treba i koja vrsta masti je štetna za vas. Naoružani pravim informacijama možete se usresrediti na unošenje više dobrih masti i izbegavanje loših masti u hrani koju svakodnevno unosite.
Činjenice o mastima:
-
Masti su "rezerva energije" životinja, biljaka i ljudi,
-
Idealan odnos masti u telu trebao bi biti približno 19-26% težine tela kod žena i 12-18% težine tela kod muškaraca.
-
Postoje dvije različite vrste telesne masnoće - smeđa i žuta. Smeđa masnoća je smeštena unutar tela i "aktivna" je, sadrže je mitohondrije koji proizvode toplotu (termogeneza), i na tak način troše energiju. Žuta mast se nalazi bliže površini, manje je aktivna i veća je verovatnoća da će se nagomilavati. Žene su sklonije od muškaraca većem odnosu žute masti.
-
Prosečan, zdravi unos dobrih masti u ishrani trebao bi biti približno 30-40 grama dnevno. Sadržaj masti u hrani koju uzima bogato stanovništvo može biti gotovo četverostruk!
-
Većina hrane koja sadrži masti kombinuje zasićene, mononezasićene i polinezasićene masti u različitim količinama. Na primer, sadržaj masti u maslacu je gotovo 100%, od čega je 60% zasićenih, 30% mononezasićenih i 10% polinezasićenih, u poredjenju sa semenkama suncokreta, koje sadrže 73% masti, od čega je samo 12% zasićeno i 21% mononezasićeno, a 67% ih je polinezasićeno.
-
Vrućina, svetlo i kiseonik razaraju esencijalne masne kiseline, pa je najbolje ulja čuvati na tamnim mestima.
-
Esencijalne masti moraju se unositi kroz hranu jer ih vaš organizam ne može proizvesti. Esencijalne zdrave masti su Omega 3 i Omga 6 (poznate kao esencijalne masne kiseline).
-
Težina za težinu, masti daju dvostruko više iskoristive energije nego ugljenohidrati ili belančevine (u svakom gramu masti ima 9 kalorija).
-
Mast doprinosi okusu, strukturi i mirisu mnogih namirnica, a osim toga i usporava probavni proces, što omogućava produžen osećaj sitosti nakon obroka.
Zasićene masti - neprijatelj
Zasićene masti (one koje nalazimo u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi) nisu bitne za zdravlje. Njihovo je poreklo životinjsko (meso, jaja, sir). Zasićene masti su teže svarljive i sadrže holesterol.
Nezasićene masti - pozitivci
Nezasićene (tečne) masti dele se u dve grupe: mononezasićene, kao što je maslinovo ulje, i polinezasićene, kao što je suncokretovo ulje. Polinezasićene masi dijele se u Omega 3 masne kiseline i Omega 6 masne kiseline. Monozasićena mast (Omega 9) nije esencijalna, ali u umerenim količinama nije štetna - visokokvalitetno (devičansko, hladno presovano) maslinovo ulje je zdravija alternativa od uobičajenih biljnih ulja.Dobar izvor masnih kiselina Omega 6: ulje šafranike, suncokretovo ulje, orahovo ulje. Dobar izvor masnih kiselina Omega 3: skuša, haringa, losos, sardine, tuna, ulje od lanenih semenki.
 |
Potrebno: 100gr kajsija, 100gr jabuka
Oprane i očišćene polovine jabuke kratko kuvati u poklopljenoj posudi u što manje vode. Dodati oprane i očišćene polovine kajsija, i kuvati dok voće...
Potrebno: 700gr jogurta, 150gr mlevenog pti-ber keksa, 100gr putera, 25gr želatina, 300gr malina, 2 kivija, 200gr ananasa iz konzerve, 300gr kajsija iz kompota, 1 pomorandža,...
