Medjutim, američki Sekretarijat za poljoprivredu tvrdi da, ako je hrana označena kao organska, onda je istinski organska. Barbara Robinson, glavni administrator Nacionalnog organskog programa u tom sekretarijatu, kaže da strani proizvodi prolaze kroz isti proces kao oni koji su proizvedeni u Americi.

"Ako proizvod dolazi iz Indije, ili iz Australije, a želite da ga prodajete u Americi potreban vam je agent za sertifikaciju, kojeg smo mi akreditovali."

Medjutim, sprovodjenje propisaa nije uvek tako lako. USDA ima teškoće da obezbedi da se pravila strogo primenjuju i na američkim farmama, a kamoli na farmama u drugim zemljama. Profesor političkih nauka na Univerzitetu države Vašington i stručnjak za kinesku poljoprivredu i politku, koji  posećuje  farme u Kini od početka devedesetih godina, Pol Tirs, kaže da je to dobro pitanje. 
 
"Mislim da nije lako očekivati od ljudi koji nisu iz Kine da razumeju šta se odigrava na političkom i ekonomskom planu ruralne Kine."

Tirs kaže da mnogim kineskim farmama rukovode lokalne uprave. Drugima rukovode privatni menadžeri, dok radnici rade na poljima. On dodaje da su pre pet ili deset godina kineski poljoprivrednici verovatno koristili hemikalije, čak ako su prodavali hranu sa organskom etiketom. Tirs smatra da se kineska organska poljoprivreda popravlja i ističe da su i gradjani u Kini zabrinuti za bezbednost hrane i žele da kupuju organske proizvode. Medjutim, USDA mora da se oslanja na davaoce organskih sertifikata u Kini. A sa brzim rastom tamošnjih organskih farmi, niko nije siguran da se oni zapravo pridržavaju američkih standarda. Postoji ipak jedna uteha, ističe Tirs: organske farme bar obilaze inspektori. Konvencionalne farme nemaju takve posete.

Komentari (0)