 Učenje o prepoznavanju alergijskih reakcija pomaže u pravovremenom ukazivanju medicinske pomoći, ako dođe do reakcije. Ako je vašem detetu već dijagnostikovana alergija na hranu, važno je znati sledeće:
- Kako prilagoditi ishranu deteta
- Kakve pripreme treba napraviti, za slučaj da dođe do alergijske reakcije
O alergijama na hranu
Kada neko ima alergiju na hranu, njegov organizam reaguje kao da je u organizam uneto nešto štetno. Kao rezultat tome, imuni sistem (koji se bori sa infekcijama i bolestima) stvara antitela, da bi se borio sa supstancom u hrani koja „pokreće“ alergiju.
Sledeći put kada osoba dođe u kontakt sa tom hranom, dodirom, konzumiranjem ili udisanjem, telo otpušta hemikalije, uključujući hemikaliju koja se naziva histamin, da bi se „zaštitilo“. Ove hemikalije pokreću simptome alergije, koji mogu uticati na respiratorni sistem, kožu, kardiovaskularni sistem... Ovi simptomi mogu uključivati curenje nosa, kožni svrab, peckanje jezika, usana ili grla, otoke, bol u predelu abdomena ili teško disanje.
Ljudi često mešaju alergiju na hranu sa netolerantnošću na hranu, zbog sličnih simptoma. Simptomi netolerancije na hranu mogu uključiti podrigivanje, loše varenje, gasove, glavobolje, nervozu... Ali, netolerantnost na hranu:
- Ne uključuje imuni sistem
- Može biti prouzrokovana nesposobnošću varenja određenih supstanci, kao što je laktoza
- Može biti neprijatna, ali uglavnom nije opasna
Uobičajene alergije na hranu
Dete može biti alergično na bilo koju hranu, ali ovih osam uobičajenih alergenata čine 90% svih reakcija kod dece:
1. mleko,
2. jaja,
3. kikiriki,
4. soja,
5. pšenica,
6. lešnik (orah, indijski orah),
7. riba,
8. školjke.
Uopšteno gledano, većina dece koja imaju alergiju na hranu je prerastu. Oko 80% onih koji su alergični na mleko preraste alergiju. Dve trećine alergija na jaja i 80% alergija na pšenicu prođu do pete godine.
Druge alergije na hranu je teže prerasti. Samo oko 20% ljudi sa alergijom na kikiriki i 10% alergičnih na lešnik preraste ove alergije. Alergije na ribe i školjke se obično još više razviju u životu i još ređe se prerastaju.
Reakcije na hranu koja izaziva alergiju mogu varirati od osobe do osobe. Neke mogu biti veoma blage i mogu uključivati samo jedan deo tela. Druge mogu biti opasnije i mogu uključivati više od jednog dela tela. Reakcije se mogu pojaviti u roku od par minuta ili u roku od par sati posle kontakta sa hranom.
Reakcije na hranu koja izaziva alergije se mogu pojaviti samo na:
1. Koži: crvena ispupčenja koja svrbe; ekcem; crvenilo i oticanje lica ili ekstremiteta; svrab i oticanje usana, jezika i usta (reakcije na koži su najuobičajenije reakcije)
2. Digestivnom traktu: bol u predelu abdomena, mučnina, povraćanje ili dijareja
3. Respiratornom traktu: curenje ili zapušenost nosa, kijanje, kašljanje, teško disanje,
4. Kardiovaskularnom sistemu: nesvestice
Ozbiljne alergijske reakcije sa rasprostranjenim efektima po telu nazivaju se anafilakse. Ove iznenadne, alergije koje potencijalno ugrožavaju život uključuju dve ili više oblasti na telu, koje su navedene u tekstu iznad. Dodatno, može doći i do oticanja disajnih puteva, ozbiljnih poteškoća sa disanjem, pada krvnog pritiska, gubitka svesti, u nekim slučajevima čak i smrti.
Dijagnostikovanje alergije na hranu – ako sumnjate da vaše dete ima alergiju na hranu, odmah se obratite svom doktoru. U cilju dijagnostikovanja alergije, doktor će vas, najverovatnije pitati o sledećem:
- Simptomi vašeg deteta
- Koliko često se reakcije pojavljuju
- Vreme koje je potrebno između konzumiranja hrane i početka prvih simptoma
- Da li neki članovi porodice imaju alergije ili stanja kao što su ekcem ili astma
Doktor će ispitati i postojanje drugih stanja, koja bi mogla prouzrokovati te simptome. Na primer, ako vam se čini da vaše dete dobije dijareju posle pijenja mleka, doktor će proveriti da li postoji netolerantnost na laktozu.
Celijakija – stanje u kome osoba ne može da toleriše gluten, protein koji se nalazi u pšenici i još nekim žitaricama.
Ako doktor posumnja na alergiju na hranu, verovatno će vas uputiti kod specijaliste za alergije, koji će vam postavljati još pitanja, izvoditi fizička ispitivanja, kao i testove, koji će mu pomoći pri dijagnostikovanju. Jedan od tih testova može biti kožni test. On uključuje ubacivanje tečnih ekstrakata hrane na koju je dete možda alergično u podlakticu ili leđa, bockanje kože sa ciljem posmatranja da li se pojavljuje crvenilo u roku od 15 minuta.
Kožni test, koji se lako sprovodi, nije bolan i daje brze i sigurne rezultate.
Trenutno, lečenje alergije na hranu bazira se isključivo na izbacivanju dotične namirnice iz ishrane.
Alergija na hranu je problematična kako za dete tako i za roditelje.
Mališan mora da prihvati da je drugačiji od svojih vršnjaka, i da ne može da jede sve što i oni.
Izvor: Vrticiportal |
|
 Verovatno ste već čuli : „ Doručak je najbitniji obrok dana „
Danas vi to ponavljate svojim pospanim, namrgođenim mališanima, koji uporno insistiraju na tome da „Nisu gladni „ svaki put kada pokušavate da ih nahranite i pokrenete ujutro.
Zašto dosađivati deci za doručak ?!
Doručak je odličan način da se nadoknadi izgubljena energija. Deca koja doručkuju imaju tendenciju da se hrane zdravije, i da češće učestvuju u fizičkim aktivnostima – dva velika razloga da se održi zdrava telesna težina.
Preskakanje doručka može učiniti da vaše dete bude umorno, nemirno ili razdražljivo.Ujutro, nakon što su spavala i bila bez hrane 8 – 10 sati, deci je potrebno da se napune energijom za dan koji im predstoji. Njihovo raspoloženje i snaga mogu da posustanu oko podneva ukoliko ne pojedu makar mali obrok.
Doručak pomaže deci da održe svoju težinu. Doručkom se pokreće metabolizam, proces kojim telo pretvara energiju iz hrane u telesnu energiju. Kada se metabolizam pokrene sagorevaju se kalorije.Takođe , ljudi koji ne doručkuju kasnije u toku dana konzumiraju kaloričniju hranu, i verovatnije će biti teži od onih koji preskaču ručak. Ko preskače doručak izgladni do ručka, pa često prezalogaji nešto kalorično ili se za ručkom prejeda.
Doručak pokretač mozga
Važan je doručak, ali je još važnije šta se za doručkom jede. Hrana bogata žitaricama, proteinima i biljnim vlaknima, i sa niskom količinom šećera može poboljšati pažnju, koncentraciju,memoriju koje su deci potrebne za učenje u školi.
Istraživanja su pokazala da deca koja za doručak uzimaju hranu bogatu biljnim vlaknima, kalcijumom i drugim hranljivim materijama održavaju težinu, imaju niži nivo holesterola i manje odsustvuju iz škole zbog poremećaja digestivnog trakta.
Priprema doručka
Nije jednostavno svakog jutra napraviti zdrav doručak, kada se u žurbi spremate za posao, a deca za školu, i kada žonglirate u kućnom haosu.Zato evo saveta kako i u žurbi vaša deca mogu da dobiju zdrav doručak.
- u kuhinji napravite zalihe zdrave hrane koja može biti iskorišćena za doručak
- sve što možete pripremite veče pre ( pribor za jelo, tanjire, voće )
- probudite svakoga 10 minuta ranije
- dozvolite da i deca pomažu u planiranju i pripremi doručka
- imajte „ zgrabi-i-nosi „ alternativu za one dane kada nema vremena za obrok (jogurt, voće, plazma)
Ukoliko deca rano ujutro nisu gladna, obavezno im pripremite doručak koji mogu da pojedu na putu do škole ili između časova. Ukoliko vaše dete doručkuje van kuće, razgovarajte sa njim o tome kako da napravi dobar, zdrav izbor hrane.
Šta NE služiti za doručak je takođe važno. Izbegavajte masnu i zaslađenu hranu koju je možda lako spremiti, ali koja nema veliku nutritivnu vrednost.
Trudite se da poslužite uravnotežen doručak koji uklkjučuje ugljene hidrate, proteine i biljna vlakna. Ugljeni hidrati su dobar izvor energije za telo, vlakna obezbeđuju osećaj sitosti i tako sprečavaju prejedanje, a u kombinaciji sa adekvatnom tečnošću sprečavaju zatvor i smanjuju holesterol. Dobar izbor tih hranljivih namirnica uključuje :
- ugljeni hidrati : žitarice, smeđa riža, voće, povrće
- proteini : niskomasne i nemasni mlečni proizvodi, jaja, orasi ...
- biljna vlakna : žitarice, smeđa riža, voće, povrće, orasi, pasulj
I ne zaboravite koliko je važan vaš primer. Neka vaše dete vidi da uživate u spremanju doručka svaki dan.
Autor: Jelena Janković, Vrtićiportal |
|
|
 Nije iznenađujuće da roditeljima ponekad zatreba pomoć kako bi shvatili značenje termina ZDRAVA ISHRANA. Dobra vest je da vam ne treba diploma iz nutricionizma da bi odgajili zdravu decu.
Evo nekih osnovnih smernica :
1. Roditelji kontrolišu koje će se namirnice naći na trpezi.
Vi odlučujete koje ćete namirnice doneti sa pijace i iz prodavnice i na koji način ćete ih pripremiti. Možda ćete naići na negodovanje kod svog deteta, ali ne brinite mnogo, ono neće ostati gladno, jer će jesti upravo ono što se nalazi u frižideru i ormaru. Iako njihova omiljena pljeskavica nije baš najhranljivija i najzdravija, ipak im to možete kupiti ponekad kako se ne bi osetili uskraćenim.
2. Od namirnica koje nudite na stolu, deca će izabrati one koje će jesti ili će u najboljem slučaju izabrati sve.
Deca moraju da imaju neko pravo glasa. Od vašeg odabira hrane, dopustite njima da odluče šta će jesti I u kojoj meri. U prvi mah može vam se učiniti da je ovo malo previše slobode koja im se daje , ali ako sledite korak 1 vaša deca će odabrati upravo ono što ste I želeli.
3. Napustite klub ljubitelja termina “ …da si počistio taj tanjir ! “.
Pustite decu da završe obrok kada ona misle da su dovoljno pojela. Mnogi roditelji su odrasli pod pritiskom da moraju da počiste tanjir ispred sebe, ali istina je da to deci neće pomoći da nauče da slušaju svoje telo i da budu umerena tokom života.
4. Počnite dok su mali.
Stvaranje navika o zdravoj ishrani, razvija se rano u detinjstvu, zato nudite raznolikost. Naklonost prema jednoj i odbijanje druge vrste hrane javlja se još dok su bebe. Morate im služiti novu hranu i to pripremljenu na nekoliko različitih načina, da bi je deca prihvatila. Ne prisiljavajte dete da po svaku cenu proba novu hranu, ali mu ponudite na prevaru nekoliko zalogaja. Stariju decu lepo zamolite da probaju bar jedan zalogaj, kako bi ocenili vaše kulinarske sposobnosti. Možete ih i uključiti u pripremu hrane.
5. Prepišite dečiji meni.
Ko kaže da deca samo žele da jedu pizze, hot-dogove i hamburgere ? Kada jedete napolju, pustite svoje dete da isproba novu hranu i ono vas možda iznenadi svojom spremnošću za eksperimentisanjem. Možete početi dopustivši im da probaju po malo od svega što vi naručite, a naručite ono za šta mislite da bi im moglo biti ukusno.
6. Kalorije od sokova se takođe računaju.
Koka-kola i ostala gazirana slatka pića takođe dodaju kalorije, morate o tome voditi računa. Voda i mleko su najbolja pića za decu, i sokovi kada su 100 %.
7. Postavite poslastice na svoje mesto.
Poslastice i slatkiši su povremeno u redu, ali ne dozvolite da se pretvore u svakodnevne razloge za ručavanja i večeravanja. Kada dete nagrađujete slatkišima i kolačima zato što večerava, ona, prirodno, postavljaju veću vrednost kolaču nego brokoliju ili spanaću. Zato određenoj hrani nemojte pridavati važnost nego što ima.
8. Hrana nije izraz ljubavi.
Nađite bolji način da detetu kažete : Volim te. Kada se hrana koristi kao nagrađivanje i iskazivanje ljubavi, dete može da počne da koristi hranu kako bi se nosilo sa stresom ili sa nekom drugom emocijom. Ponudite zagrljaj za pohvalu i pažnju umesto tretiranja hranom.
9. Deca rade šta vi radite.
Budite uzor detetu, i sami se hranite zdravo. Kada želite da ih naučite dobrim navikama u ishrani, pokušajte da ostavite što je moguće bolji primer. Odaberite hranljive pahuljice i jogurt, voće I povrće, jedite za stolom i ne preskačite obroke.
10. Ograničite im vreme koje provode na TV-u i za kompjuterom.
Kad to uradite, redukujete besmislene obroke i podstičete aktivnosti kod njih. Istraživanja pokazuju da deca koja su imala ograničeno vreme za tv-om tokođe su imala i smanjen procenat masti u telu. Kada su vreme za tv-om i komjuterom ograničeni deca pronalaze razne druge aktivnosti , i igre koje ih mogu zabaviti. A ograničeno vreme za TV takođe znači i da treba da više vremena da provodite zajedno sa njima.
Pripremila: Jelena Janković, Vrtići Portal |
|
 Šta da se radi kad se redovni obroci pretvore u redovne obračune između deteta i roditelja. Od svih muka roditeljstva teško da postoji nešto što više onespokojava od deteta koje tvrdoglavo zanoveta uporno odbijajući hranu. Šta da se radi ?
Pravilo br.1 - NE BRINITE mnogo
To ne znači da sa vašim detetom nešto nije u redu i da će umreti od gladi. Uporno odbijanje zelenog povrća, ribe ili pasulja, neće mu naneti dugoročne probleme. Većina tek prohodale dece ponaša se tvrdoglavo, naime oni tek prolaze kroz faze tipične za taj uzrast želeći da jedu istu hranu svaki dan.
Ukoliko vratite film, videćete da je njihova ishrana u poslednje 2-3 nedelje uravnoteženija nego što mislite. Razloga za zabrinutost nema, jer ne postoji mnogo načina da sprečite ono što se dešava. Probirljivost prihvatite kao činjenicu tešeći se da će vremenom proći. Roditeljsko iskustvo je pokazalo da je daleko uputnije ne upuštati se u sporenje oko hrane, nego insistirati na jelu. Deca obično kažu „ne sviđa mi se", a zapravo misle „ ne želim to, nisam gladan". Izjava da im se obrok ne sviđa efikasnija je u tome da jelo bude sklonjeno sa stola.
Učinite život lakšim praveći od obroka zabavu.
Već kad dete pokaže prve znake da može samostalno da jede ( oko 8og meseca ) ohrabrujte ga, dok ga hranite. Evo par saveta :
- Dok ga hranite dajte mu njegovu kašiku , nek je prinosi ustima bilo da je puna ili prazna.
- Deca bi trebalo da osete da je obrok koristan za njih same, a nešto nametnuto spolja.
- Ne obraćajte pažnju na nered ukoliko vaše dete želi da jede rukama.
- Ako želi kolač, a odbije sva jela koja mu po pravilu prethode, dajte mu da pojede kolač.
- Od obroka ne treba praviti povod za pokretanje „ disciplinskih mera" - hranu ne treba koristiti za nagrađivanje, ucenjivanje, podmićivanje...
Nevolje mogu nastati posle ozbiljnijih preležanih bolesti. Kod pojedine dece nastaje strah od nekih namirnica koje su izazivale povraćanje, gušenje ... Što su svesniji da po svaku cenu želite da jedu, to će vas odlučnije odbijati. Sklonite odbijenu hranu, a kada dete shvati da niste mnogo zabrinuti da li jede ili ne, odbijanje će izgubiti privlačnost. Ponekad pomaže promena mesta, idite na ručak, večeru, kod tetke, prijatelja, u komšiluk...ali ne poredite vaše dete sa njegovim drugarima i rođacima. Ponudite vašem detetu što je više moguće različite hrane , uključujući i hranu koju sami jedete.
Trikovi, kao što su skrivanje kupusa ispod prženih krompirića neće proći, jer su deca mnogo budnija nego što se na prvi pogled čini. Ne punite tanjir, već počnite sa manjom količinom hrane. Prihvatite da postoji neka hrana koje vaše dete jednostavno ne voli. Ponekad deca između obroka toliko jedu , da kada dođe vreme za ručak ili večeru oni sa razlogom odbijaju hranu. Takve užine bi trebalo svesti na laku hranu - voće, biskvite ili nešto slično.
U svemu ovome vodite računa i o sebi, ako provodite sate spremajući komplikovana jela, jasno je da ćete tim više biti razočarani kada se sretnete sa dečijim mrzovoljnim odbijanjem. Da ponovimo, prihvatite da je reč o prolaznoj fazi, učinite da obroci budu zabava, izbrojte do pet, duboko udahnite i osmehnite se.
Pripremila : Jelena Lapčević, Vrtić Portal |
|
|
Potrebno: 100gr kajsija, 100gr jabuka
Oprane i očišćene polovine jabuke kratko kuvati u poklopljenoj posudi u što manje vode. Dodati oprane i očišćene polovine kajsija, i kuvati dok voće...
Potrebno: 700gr jogurta, 150gr mlevenog pti-ber keksa, 100gr putera, 25gr želatina, 300gr malina, 2 kivija, 200gr ananasa iz konzerve, 300gr kajsija iz kompota, 1 pomorandža,...
