Opšte je poznato da o upotrebi mesa u ishrani ima najviše predrasuda. Dok jedni tvrde da je čoveku neophodno da jede meso, drugi, naprimer vegeterijanci, potpuno ga isključuju iz ishrane. Meso se sastoji iz mišićnih vlakana, vode u njemu je od 52 do 77 odsto, ima belančevina, masti, mineralnih materija (kalijumfosfata, kalcijuma, natrijum hlorida - kuhinjske soli), kao i vitamina (B1, D i C). Od manje ili veće količine belančevina, a naročito masti zavisi njegova hranljiva vrednost. Prilikom grejanja, meso gubi u težini usled oslobađanja tečnosti, ali mu raste sadržaj u belančevinama i masti.

Meso se lako i brzo kvari ako se ne čuva u frižideru ili hladnjaku. Po svom sastavu ima idealne uslove za razmnožavnje bakterija, glavnog uzročnika njegove kratke održivosti. Da bi se sprečilo razmnožavanje bakterija, odnosno produžila trajnost mesa, čuvanju treba posvetiti naročitu pažnju, te se meso odmah posle klanja mora ohladiti do određene temperature i po površini osušiti. Na taj način su bakterijama oduzeta dva osnovna uslova za razmnožavanje, toplota i vlaga.

Nije preporučljivo meso koristiti odmah posle klanja životinje, jer zrenjem u trajanju od 24 do 48 sati, ono dobija svoje prave osobine, sočnost, mekoću i ukus. Kvalitet mesa zavisi od ishrane stoke i pri kupovini treba voditi računa o tome da bude kvalitetno, da potiče od plemenitih, dobro uhranjenih tovljenika, mladih. Naime, to meso je uvek kvalitetnije od onog koje se dobija od starijih životinja.

Svarljivost mesa zavisi od vrste, količine masti i načina spravljanja. Ukoliko stoji, meso postaje mekše, jer iz ugljenih hidrata (glikogena iz mišićnih vlakana) nastaju mlečna i fosforna kiselina, koje razmeškavaju vezivno tkivo. Kuvano meso, u manjim komadima, lakše vari od većih parčadi, stoga što ga želudačni sok lakše rastapa. Presno meso nije podesno za ishranu, jer se teže vari zbog vezivnog tkiva. Izaziva povećano truljenje u crevima, a postoji opasnost i od unošenja crevnih parazita, pantljičare ili gliste.

Jaje je visoko vredna namirnica. Zahvaljujući svom ukusu i hranljivosti, jaja imaju veliku primenu u ishrani, naročito u ishrani dece. Sadrži sledeće sastojke: belančevine, masti, azotne supstance, mineralne soli (fosfor i gvožđe) i sve važnije vitamine. Gvožđe može da podmiri velik deo dnevnih potreba deteta. Isto tako, žumance je bogato i liposolubilnim (u mastima topivim) vitaminima A i D. Ustvari, jaje sadrži sve neophodno potrebne supstance za ljudski organizam, osim vitamina C. Po hranljivoj vrednosti, nalazi se između mleka i mesa i organizam deteta dobro iskorištava hranljive sastojke koji se nalaze u njemu.

Da bi se upotrebilo za ishranu dece, važno je da jaje bude sveže i da je dobijeno od zdrave kokoške. Način pripremanja jaja je isto važan. Najbolje je tvrdo kuvano, koje se pasira i dodaje supi, čorbi ili spremljenom povrću i čini kompletan obrok. Žumance se daje deci počev od šestog meseca, a belance tek od 11-12. meseca. Deci se ne sme davati živo ili rovito jaje do godinu dana, zbog rizika od infekcije i alergije.